PREDSEDNIK VUČIĆ Danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu! Odlikovani vatrogasci koji su se lavovski borili u Deliblatskoj peščari!
Dodajte Kurir u vaš Google izborPredsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
U Srbiji i Republici Srpskoj danas se obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, praznik koji je simbolično ustanovljen 2020. godine u znak sećanja na dan Proboj solunskog fronta 1918. godine u Prvom svetskom ratu.
Među laureatima su predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev, glumac Petar Božović, posthumno profesorka dr Milica Bajčetić, pisac i novinar Veselin Dželetović za "Srpsko srce Johanovo", glumica Ivana Žigon, profesori, naučnici, umetnici, slikari, sportisti, medicinari i hrabri vatrogasci, policajci, vojnici, inženjeri, piloti, rukovaoci mašinama - svi koji su bili na prvoj liniji odbrane od požara u Deliblatskoj peščari.
Obraćanje predsednika Vučića: Danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu
- Dragi prijatelji, u dnevniku Arčibalda Rajsa stoji zapisano da su na Solunskom frontu septembra 1918. neprijateljske linije pale pred naletom onih koji su nosili slobodu u srcu. Slobodan Jovanović o ovom događaju piše: "Ova ofanziva nije bila samo vojni manevar, već vaskrs jedne države iz pepela stradanja. "
- Danas smo se okupili da proslavimo naše uskrsnuće i našu slobodu, poručio je predsednik dodavši da danas nije običan dan.
Za govornicom je rekao i da je ovo poslednji put da kao predsednik Republike uručuje odlikovanja na ovaj dan.
- Dragi prijatelji, mi smo se danas, pre svega, okupili da proslavimo upravo naše uskrsnuće i našu slobodu. Okupili smo se, sabrali smo se, da naše slavne pretke opet pomenemo i da im kažemo da njihova žrtva nije bila uzaludna.
- Ma gde trenutno živeli, u Beogradu ili Banjaluci, u Novom Sadu ili Trebinju, u Nišu ili Bijeljini, u Parizu ili Njujorku, u otadžbini ili rasuti širom sveta, pod nebom koje nije srpsko, a srce im kuca u našem ritmu, ono kuca srpski. Ovaj dan nije običan dan, i nije samo broj u kalendaru. Ovo je dan kada se zaustavljamo, skidamo kape, gledamo u nebo iznad sebe i pitamo se: odakle smo došli, kroz šta smo prošli, i zašto i kako smo, uprkos svemu, još uvek tu, i još uvek, svoj na svome, i dalje jedan narod.
- Danas je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Želeo bih, pre nego što nastavim svoje obraćanje, da se zahvalim rukovodstvu Republike Srpske i predsedniku Dodiku što obeležavamo ovaj dan.
- Da se zahvalim na tome, ovo mi je poslednji put da kao predsednik Republike držim ovakav govor na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ali sam zahvalan što smo u prethodnim godinama ispunili nešto što je obećano. Između Srbije i Srpske nije bilo nikakvih trzavica, čak i kada nismo isto mislili, ni kada to niste mogli ni da čujete, ni da vidite, pa čak ni da osetite. Uvek smo morali da budemo jedni za druge tu, i jedni uz druge kada je bilo najteže. Nemojte da vas podsećam da to nije uvek bilo tako, i nije bilo lako. Nekada smo imali blokade na Drini, nekada su pljuštale optužbe jednih na račun drugih, drugih na račun prvih, a srpski narod je samo gubio. Onako kako smo se dogovorili prvog dana, tako smo tu reč održali do današnjeg dana. I to je nešto što verujem da će učiniti i oni koji dolaze posle, rekao je predsednik.
- Želeo bih, i makar na trenutak, da sklopimo oči i vratimo se u jednu zoru, zoru koja je pre više od stotinu godina odlučila da li će srpski narod postojati ili ne. Te zore desilo se uskrsnuće o kojem priča Slobodan Jovanović. A da bismo razumeli veličinu tog dana, moramo se vratiti na put koji mu je prethodio, put koji je po patnji i žrtvi bez premca u istoriji Evrope.
- Krajem 1915. Srbija, pritisnuta udruženim snagama Nemačke, Austrougarske i Bugarske, doživela ono što niko pre nje nije doživeo u tolikoj meri: pokušaj potpunog brisanja jednog naroda sa lica zemlje. Ono što je usledilo mi nazivamo albanskom Golgotom, i ta reč, Golgota, nije nikakva metafora. Vojska i narod, starci i deca, ministri i seljaci, kretali su se preko ledenog albanskog kamenja, kroz sneg do pasa, bez hrane, bez lekova, gonjeni samo jednom mišlju: da ostanu živi, ali i da ostanu slobodni, i da ostanu Srbi. Hiljade je ostalo zauvek na tom putu, pod snegom Prokletija, u vodama Drima i Jadrana. Oni koji su preživeli, nisu preživeli zato da bi se odmorili.
Predah na Krfu, pa reorganizacija, pa poslednja bitka za opstanak naroda: Solunski front.|
Dve duge, nemilosrdne godine srpski vojnik je držao rovovski položaj, rame uz rame sa francuskim, britanskim, grčkim i italijanskim saveznicima, ne odstupajući, ne predajući se, i čekajući svoj čas. I taj čas je došao, 15. septembra 1918. godine.
"Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se pamti vekovima"
Tog jutra, u zoru, srpska artiljerija je otvorila vatru kakva se pamti vekovima. Pod vođstvom vojvode Živojina Mišića, srpska vojska je napadala na najtežem terenu, na Kajmakčalanu i Dobrom polju, tamo gde je neprijatelj verovao da je proboj nemoguć. Uz njihova srca, hrabra srca srpskih vitezova, proboj je bio moguć. Srpska pešadija, gonjena nečim što ne može u potpunosti da se opiše vojnom tehnologijom: željom da se vrati kući, željom da se donese sloboda porodicama koje strepe, željom da se dokaže da mali narod može da bude veći od svoje veličine. Probila je bugarsko-nemačku odbranu na frontu širokom desetak kilometara, i to istog dana.
"Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda!"
- Ono što je usledilo ušlo je u udžbenike vojne istorije celog sveta, kao primer brzine i odlučnosti kakva se retko viđa. Srpska vojska je napredovala zapanjujućom brzinom, presecajući neprijateljske snage na pola, rasturajući čitav jedan front koji je dve godine izgledao neprobojan.
- Već 1. novembra srpska vojska, ona ista vojska koja je umirala u albanskom snegu, slavno je ušla u oslobođeni Beograd.
- Sestre i braćo, ne slavimo mi danas samo vojnu pobedu, mi slavimo biološki opstanak našeg naroda. Naša generacija potrudila se da taj njihov zavet postane zakon. Upravo zato, u avgustu 2020. godine je rođena ta ideja koja je ovom sećanju dala novo institucionalno telo.
- Republika Srbija i Srpska dogovorile su se da imaju nešto što je preko potrebno: zajednički dan, obeležen na isti način, sa istim ponosom, i u Srbiji i u Srpskoj. Iz preke potrebe naroda rođen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ovaj praznik ima svoje mesto u zvaničnim državnim kalendarima obe naše republike.
"Zastava nije parče tkanine - naša trobojka, crvena, plava i bela, pratila je srpski narod kroz sve ratove i sve izazove našeg trajanja"
- Zastava, kao što to naši velikani poručuju, nije parče tkanine; zastava je sažetak istorije jednog naroda, ispisana bojama umesto stihovima i slovima. Naša trobojka, crvena, plava i bela, postala je zvanična zastava srpskog naroda u 19. veku, u vremenu kada su Evropom strujale ideje Francuske revolucije i panslovenski pokreti koji su budili nacije širom kontinenta.
- Ta zastava pratila je srpski narod kroz sve ratove i sve izazove našeg trajanja. Lepršala je naša trobojka na drovovima na Solunskom frontu, lepršala je naša trobojka i kad je terala naciste, lepršala je i tokom NATO agresije.
- Leprša, nikad lepša, dok živimo i u miru i baštinimo njegove plodove. Leprša ona nad krovovima, iznad ulica, kao podsetnik da kontinuitet postoji, da se ne prekida lako, i da Srbiju niko ne može da uništi.
- Zato vas danas pozivam da istaknete zastavu na kući, na balkonu, na prozoru, na poslu. Svake godine, na ovaj dan, širom Srbije i Srpske, održavaju se centralne svečanosti koje se naizmenično sele iz grada u grad: Beograd, Banjaluka, Niš, Bijeljina, da nijedan deo srpskog prostora ne ostane po strani, da svako oseti da je ovaj praznik i njegov.
- Nijedna svečanost, ma koliko veličanstvena, neće opstati ako ne prenesemo njenu suštinu onima koji dolaze posle nas. Taj zadatak nije samo obrazovni, on je i duhovni. Srpska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, i druge duhovne i prosvetne institucije čuvaju ono što nijedan zakon po sebi ne može da sačuva: srpski jezik, ćiriličko pismo, tradiciju i duhovnost koje povezuju generacije raznolikije nego bilo koja politička granica.|
- Jer, sestre i braćo, kulturno jedinstvo prevazilazi dnevnu politiku. Ono je trajna vrednost opstanka našeg naroda na Balkanu, i ono će, ako ga negujemo, nadživeti sve nas koji danas stojimo ovde, u ovoj sali.
- Sloboda koju danas uživamo, mir u kojem danas podižemo decu, svaki dan u kojem slobodno izgovaramo svoje ime, ime svoje vere, sve to je plaćeno. Plaćeno je tuđim životima da bi nama pripala budućnost. Ovaj praznik je obaveza prema budućnosti: obaveza da ostanemo jedan narod, bez obzira na to koliko granica nas deli.
- Obaveza da zastavu, čistu i nepromenjenu u značenju, predamo onima koji dolaze posle nas. Neka ovaj dan, gde god ga obeležavali, u Beogradu, u Banjaluci, u najmanjem selu ili najvećem gradu, u otadžbini ili tuđini, bude dan kad ćemo makar na trenutak zastati, pogledati zastavu iznad sebe i osetiti ono što su osećali na Dobrom polju i Kajmakčalanu, gde je sloboda najveća vrednost koju jedan narod može da ima.
- Svaki put kad čujem reč "sloboda", ja čujem i reč "otadžbina", srpska otadžbina. Jovan Dučić, govoreći o rodoljublju, zapisao je sledeće reči: "Ko voli svoju otadžbinu, on uvek živi u širokom prostoru, na velikom suncu, u velikoj zajednici. " Kao što čovek koji iskreno veruje u Boga nije nikad ni sam ni usamljen.
- Postoji još jedan veliki razlog zbog kojeg smo se danas okupili ovde, u Beogradu. Danas naša država, Srbija, iskazuje zahvalnost onima koji su svojim radom, hrabrošću, znanjem, požrtvovanošću zadužili Srbiju. Poštovani laureati, vaše delo, baš kako to i veliki Dučić kaže, živi u širokom prostoru. Vaše delovanje možda jeste lokalno ili regionalno, ali su vaši dometi vidljivi i cenjeni globalno.
Ko je sve danas odlikovan
Predsednik Vučić dodelio je danas 55 odlikovanja zaslužnim pojednicima i institucijama.
Ordenom Republike Srbije na velikoj ogrlici odlikovan je Kasim Žomart Tokajev, predsednik Republike Kazahstan – za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Kazahstan.
Ordenom srpske zastave trećeg stepena odlikovan je Angus Makfadijen, istaknuti škotski filmski, televizijski i pozorišni glumac – za istaknute zasluge, umetnički i moralni doprinos očuvanju istine o stradanju srpskog naroda na području Autonomne pokrajine Kosova i Metohije .
Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su:
Petar Božović, jedan od najistaknutijih dramskih umetnika - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume, Predrag Đaković, akademski slikar - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti slikarstva i Veselin Vesko Grozdanić, televizijski reditelj koji je režirao više od 5.500 prenosa najznačajnih događaja - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti televizijske režije.
Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima odlikovana je posthumno prof. dr Milica Bajčetić, redovni profesor na Katedri za farmakologiju, kliničku farmakologiju i toksikologiju, dobitnica najprestižnije regionalne nagrade u medicini - „Medis“ za prvu inovativnu formulaciju enalaprila u obliku mini-tablete, namenjene deci uzrasta od rođenja do šest godina koja boluju od srčane slabosti. Orden je primio suprug Zlatko Bajčetić.
Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovani su:
Veselin Dželetović, književnik i novinar - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, prof. dr Svetlana Popadić, specijalista dermatovenerologije i subspecijalista pedijatrijske dermatologije, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za dermatovenerologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti dermatovenerologije.
Prof. dr Milan Stojičić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i subspecijalista onkolog, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rukovodilac Klinike za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije - za naročite zasluge i uspeh u predstavljanju Republike Srbije u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima, posebno u oblasti plastične hirurgije.
Prof. dr Tatjana Trajković, profesor Departmana za srbistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti srbistike.
Nebojša Jevrić, književnik, novinar i ratni izveštač - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti književnosti.
Ivana Žigon, glumica, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, reditelj, scenarista i humanitarac - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume i humanitarnog rada.
Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani su:
Karlovačka berba grožđa - Grožđebal, Sremski Karlovci - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, povodom 95. godina postojanja, a orden je primio šef Organizacionog odbora festivala "Karlovačka berba grožđa - Grožđebal" Mirjana Jovanović.
Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, posvećen isključivo filmskom scenariju - za naročite zasluge u javnim i kuturnim delatnostima, povodom 50 godina postojanja, a orden je primio direktor Festivala filmskog scenarija i Kulturnog centra Vrnjačke Banje Saša Milenković
Ivan Tomašev, bas, prvak Opere Narodnog pozorišta u Beogradu - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti operske umetnosti.
Zoran Čalija, akademski slikar, scenograf i reditelj - za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti slikarstva.
Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su:
Centralna unija grčkih opština i gradova (KEDE) za zasluge u razvijanju i učvršćivanju saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Republike Grčke, a medalju je primiio gradonačelnik Oreokastra gospodin Pantelejmon Cakiris.
Dr Georgios Mastorakos, renomirani grčki profesor endokrinologije, glavni akademski koordinator bilateralne saradnje Medicinskog fakulteta u Atini i Medicinskog fakulteta u Beogradu - za izuzetne zasluge u prosvetnim i zdravstvenim delatnostima.
Dragana Matijašević, glavna medicinska sestra Odseka za hematologiju na Klinici za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije za izuzetne zasluge u zdravstvenim delatnostima.
Ilmars Harijs Lapinš, istaknuti dirigent, dugogodišnji saradnik Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i Vojvođanskog simfonijskog orkestra - za postignute rezultate u oblasti muzičke umetnosti.
Prof. Petar Stanojlović, univerzitetski profesor, filmski i televizijski reditelj - za izuzetne zasluge u javnim i prosvetnim delatnostima, posebno u oblasti filmske i televizijske režije
Bogdan Obradović, sportista iz Loznice, jedan od najuspešnijih mladih takmičara u Srbiji u graplingu i brazilskoj džiju-džici - za zasluge i postignute rezultate u sportskim delatnostima i njegov trener Aleksandar Tomić, reprezentativac Srbije, selektor reprezentacije Srbije u džiju-džici i osnivač Akademije borilačkih sportova Loznica - za zasluge i postignute rezultate u sportskim delatnostima.
Nebojša Đurić, srpski reprezentativac u paraatletici, osvajač srebra na Letnjim paraolimpijskim igama u Parizu 2024. godine, kao i brojnih medalja i priznanja u bacanju diska i bacanju kugle na evropskim i svetskim takmičenjima - za zasluge i postignute rezultate u paraolimpijskom sportu.
Jorg Heskens, stručnjak u oblasti ekonomije i ekonomske saradnje između Srbije i Nemačke – za istaknute zasluge u razvijanju ekonomskih odnosa i prijateljske saradnje između Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke.
Kompanija Panekspres d.o.o. Lučani - za izuzetne zasluge u javnim i privrednim delatnostima, a medalju je primio vlasnik te kompanije Zoran Pantelić.
Srebrnom medaljom za zasluge odlikovani su:
Rade Mladenović, dugogodišnji sekretar Crvenog krsta Žitorađa - za zasluge u oblasti humanitarnog rada.
Crveni krst Čukarica - za zasluge u oblasti humanitarnog rada, medalju prima sekretar Crvenog krsta Čukarica Zvezdan Bradić.
Subotički simfonijski orkestar - za zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti muzičke kulture, a medalju je primio umetnički direktor Subotičkog simfonijskog orkestra Miloš Nikolić.
Beogradski karate savez - za zasluge i postignute rezultate u oblasti sporta, a medalju je primio predsednik Beogradskog karate saveza Strahinja Stojković.
"Neka vam ova odlikovanja budu na ponos"
- Dragi nagrađeni, danas, uručujući vam ova priznanja, želim da poručim da vaš trud i životno delo nisu neprimećeni, da vaša ljubav prema Srbiji nije zaboravljena, i da vaša služba ima posebno mesto u srcu naše države. U ime Republike Srbije upućujem vam iskrenu zahvalnost za sve što ste učinili i što svakodnevno činite. Odlikovanja koja vam danas dodeljujemo su više od priznanja, jer su ona izraz dubokog poštovanja Republike Srbije prema ljudima koji su pokazali šta znače odgovornost, solidarnost i ljubav prema bližnjem.
Posebna zahvalnost hrabrim vatrogascima
- Neka vam ova odlikovanja budu na ponos, ali neka služe i kao podstrek da nastavite putem kojim ste dostojno krenuli. Ove godine, više nego ikada pre, posebnu zahvalnost dugujemo pripadnicima vatrogasno-spasilačkih jedinica koji su svojim delovanjem štitili živote, imovinu i bezbednost građana Srbije, ali i drugih zemalja.
- Vama, poštovani vatrogasci, vi ste svakako među najuzvišenijim čuvarima države i naroda. Vaša uniforma je simbol poverenja koje građani imaju u svoju državu, jer naš narod poštuje svoje institucije, svoje uniforme i sve one koji svoju dužnost obavljaju časno. Vašim, ali i porodicama svih drugih nagrađenih, zahvaljujem na razumevanju, podršci i snazi koju vam pružaju, jer i oni nose teret vaših odgovornih zadataka.
- Dragi laureati, neka ovo ordenje i odlikovanja budu trajni podsetnik da Srbija ceni svoje najbolje ljude i svoje velike prijatelje. Još jednom čestitam svim nagrađenima. Živelo jedinstvo srpskog naroda, živela sloboda, živela srpska zastava danas, sutra i zauvek. Živela Srpska, živela Srbija!, zaključio je predsednik.
Odlikovani policajci, vatrogasci, inženjeri, automehaničari, rukovaoci mašinama...
Za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost i za posebno iskazanu hrabrost u gašenju požara u Deliblatskoj peščari, širom Srbije i drugih zemalja odlikovani su:
Prvi stepen
Nenad Nedić, pukovnik policije i komandant helikopterske jedinice
Luka Čaušić, potpukovnik policije, pomoćnik ministra MUP i načelnik Sektora za vanredne situacije
major policije Aleksandar Krstić, načelnik odeljenja za vatrogasno-spasilačke jedinice
Vlado Plemić, penzionisani pripadnik MUP koji se obratio u ime svih laureata i održao emotivni govor
Drugi stepen
Željko Čavić, potpukovnik policije načelnik odeljenja za vatrogasno-spasilačke jedinice
Bojan Mladenović, major policije saobraćajni pilot
Nikola Isidorović, major policije profesionalni pilot
Lazar Lučić, vodnik policije vazduhoplovni mehaničar
Srđan Jovanović, mlađi vodnik policije vazduhoplovni mehaničar
Milorad Milinović, vodnik vatrogasac vođa odeljenja u Pančevu
Mirko Suvačarov, vodnik vatrogasac vođa odeljenja u Pančevu
Nikola Matović, vodnik vatrogasac vodnik odeljenja u Čačku
Aleksandar Radosavljević, predsednik dobrovoljnog vatrogasnog društva Mramorak
Treći stepen
Aleksandar Pavlović, rukovalac pomoćne mehanizacije Površinski kopovi Baroševac
Božidar Đalović, rukovalac mašinama Površinski kop Drmno
Branko Čanković, inženjer za zaštitu voda Srbijavode
Bratislav Pavlović, Jugokop Podrinje Šabac
Vladimir Beljinac, inženjer Srbijavode
Vladimir Nikolić, rukovalac mašinama Površinski kop Drmno
Željko Repac, Vojvodinašume Sremska Mitrovica
Zlatko Milovanović, automehaničar Površinski kop Drmno
Miloš Andrejević, vodnik Vojska Srbije
Miloš Jovanović, rukovalac mašinama Drmno
Predrag Nešković, Površinski kopovi Baroševac
Dimitrije Jovičić, Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo
Intoniranjem himne Bože pravde počela svečanost u Palati Srbije
Dolaskom predsednika Srbije i intoniranjem himne Bože pravde, i zvanično je počela svečanost uručenja odlikovanja.
Na samom početku emitovan je kratak film sa podsećanjem na Solunski front i njegov proboj te herojski put srpske vojske.
Tokom obeležavanja praznika, ustaljena je praksa isticanja odgovarajućeg oblika zastave na zgradama državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih službi, ali i na privatnim objektima sa ciljem da se pokaže poštovanje prema zastavi kao jednom od najznačajnijih elemenata državnosti.
Centralna manifestacija održana je sinoć u Sportskoj dvorani "Borik" u Banjaluci, na kojoj su se obratili patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije, predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut, predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić i bivši predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Svečanosti su prisustvovali i predsednik RS Siniša Karan, predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić, srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, kao i ministri u vladama Srbije i RS.
Zašto slavimo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave
U znak sećanja i poštovanja prema herojskim precima koji su potukli neprijatelje 1918. i izborili se za veličanstvenu pobedu u Prvom svetskom ratu, obeležava se Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, podseća RTS.
Probojem Solunskog fronta, koji su izveli Srbi 15. septembra 1918. godine, započeo je krah Centralnih sila, što je, kapitulacijom Nemačke 11. novembra, dovelo do okončanja Prvog svetskog rata, odnosno pobede Saveznika.
Približno 2.000 dalekometnih cevi neprekidnim devetočasovnim dejstvom pripremilo je proboj. Vatra strahovite razorne moći trajala je do početka proboja, 15. septembra u 5.30 časova.
Istovremeno, bilo je u toku postepeno primicanje srpskih vojnika položajima neprijatelja, uz mukotrpan uspon ka vrhovima na kojima su Bugari, Nemci i Austrougari bili utvrđeni.
Proboj je usledio u praskozorje, kada se dogodio juriš srpskih ratnika koji su prethodne sate proveli priljubljeni uz planinske padine, dok je preko njih neprijateljske položaje tukla artiljerija, pripremajući ofanzivu. Pod žestokim napadima srpskih ratnika, najslabija karika u lancu Centralnih sila se raspala.
Kapitulacija Bugarske, Turske i Austrougarske
Kao posledica brzog prodora srpskih ratnika, odnosno činjenice da se linija odbrane raspala uz haotično povlačenje, zapravo beg, usledila je kapitulacija Bugarske 29. septembra, pošto su se čitave njene armije predale Srbima.
Potom je usledila kapitulacija Turske 30. oktobra, pa Austrougarske 3. novembra.
Potpisivanje primirja s Nemačkom na Zapadnom frontu 11. novembra označilo je kraj Prvog svetskog rata.
Nemački car Vilhelm II, iznenađen uspehom Srba, obratio se tada bugarskom monarhu Ferdinandu porukom da je sramotno što je, kako se izrazio, 60.000 Srba odlučilo ishod rata.
Savezničke snage na Solunskom frontu sačinjavale su francuske, britanske i italijanske trupe, uz Srbe, Grke i Ruse, koji su se posle revolucionarnih događaja u Rusiji 1917. pobunili, pa je njihova formacija rasformirana.
Najbrojniji su bili Francuzi, značajnim delom trupe iz kolonija, kojih je uoči proboja bilo oko 180.000 vojnika. Britanaca je bilo oko 120.000.
U sastav srpskih snaga uključene su u poslednjoj fazi rata i desetine hiljada dobrovoljaca, Srba sa prostora Austrougarske, pristiglih što iz zarobljeništva u Rusiji, što iz Amerike. Uoči i tokom proboja oni su, po svedočenjima, bili najborbeniji element.
S druge strane, na suprotnoj strani fronta bile su utvrđene nemačke, bugarske i austrougarske trupe, pri čemu su Bugari bili daleko najbrojniji. Nemaca je bilo približno 30.000. Odnos snaga bio je približan. Uoči proboja, i savezničkih i snaga Centralnih sila bilo je po 600.000 ili nešto više.
Solunski front ustrojen je posle propasti Galipoljske operacije, kada je britanski pokušaj zaposedanja poluostrva koje kontroliše Dardanele, čime bi put ka Carigradu bio otvoren, doživeo fijasko.
Na Galipolju su Turcima takođe pomogli Nemci. Većinu britanskog kontingenta sačinjavale su trupe iz kolonija, iz Australije i Indije.
Iskrcavanjem, u oktobru 1915. godine, u Solunu dve francuske i jedne britanske divizije započelo je obrazovanje novog fronta u zaleđu tog grada.
Posle tragičnog povlačenja preko planinskih vrleti od Kosova, odnosno Metohije, do Jadrana u zimu 1915/1916. godine, Srbi su se oporavljali na Krfu do proleća 1916. godine, kada su prebačeni u zaleđe Soluna. Bilo ih je, koliko se zna, 6.025 oficira i 124.190 vojnika.
Solunski front, ukupne dužine oko 600 kilometara, nazivan i Balkanskim, Makedonskim ili Južnim, podrazumevao je potez od Jadransko-jonske obale, nešto severnije od Valone, na istok do Dedeagača na egejskoj obali, današnjeg Aleksandrupolisa.
Na Solunskom frontu Srbi su prve ozbiljne pobede postigli septembra 1916. godine zaposedanjem Kajmakčalana, čime su oslobođene prve stope porobljene otadžbine, da bi potom usledilo oslobađanje Bitolja novembra 1916. godine.
Među posledicama Boja na Kajmakčalanu bilo je i rasformiranje Treće srpske armije 28. marta 1917. godine usled strahovitih gubitaka. Ostatak ljudstva pre- komandovan je zatim u Prvu i Drugu armiju.
Glavnokomandujući savezničkih snaga na Solunskom frontu, Franše d'Epere, u junu 1918. godine, na sastanku sa regentom Aleksandrom Karađorđevićem i srpskim generalima usaglasio je detalje velike ofanzive koja je usledila sredinom septembra.
Proboj se dogodio na sektoru Dobro Polje – Veternik – Kozjak, koji su držali Srbi, određeni za težišni udar prilikom razbijanja neprijateljskih utvrđenih linija.
Prva i Druga srpska armija, odnosno šest pešadijskih i jedna konjička divizija, ojačane su sa dve francuske pešadijske divizije.
General Petar Bojović komandovao je Prvom srpskom armijom, a vojvoda Stepa Stepanović Drugom. Komandant Štaba bio je vojvoda Živojin Mišić.
Proboj je ostvaren od 15. do 17. septembra 1918. godine na frontu dveju bugarskih divizija.
Iako je prvobitna namera savezničke komande bila samo ovladavanje dolinom Vardara, žestoko napredovanje Srba sve je promenilo.
Umesto prvobitnih, ograničenih ciljeva, Srbi su nastavili prodor na sever, s ciljem oslobođenja otadžbine.
Oslobođenje Beograda i ujedinjenje Srba
Beograd je oslobođen 1. novembra, da bi potom usledilo dalje napredovanje srpske vojske, pre svega s ciljem oslobođenja Vojvodine, a onda i na zapad, put Karavanki, Kvarnerskog zaliva, Dalmacije i južne Štajerske.
General Petar Bojović je za uspešno rukovođenje probojem i ofanzivom dobio čin vojvode.
Pobeda Srba krunisana je odlukama sunarodnika iz do tada neoslobođenih krajeva da se prisajedine Srbiji.
Tako je Vojvodina prisajedinjenje Kraljevini Srbiji proglasila 25. novembra 1918. godine, pri čemu je Srem na Skupštini u Rumi istovetnu odluku doneo prethodnog dana. Crna Gora je prisajedinjenje Srbiji proglasila 26. novembra.
U palati Krsmanović, na Terazijama u Beogradu, regent Aleksandar Karađorđević je 1. decembra 1918. godine proglasio stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovim činom ostvareno je ujedinjenje kojem su težile generacije.
Proboj Solunskog fronta, okončanje Svetskog rata i oblikovanje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca jedan su od najvećih uspeha u celokupnoj istoriji Srba.
Veličanstvenom pobedom u Prvom svetskom ratu ostvareno je ujedinjenje Srba.
Centralna manifestacija obeležavanje Dana, održana je u Banjaluci, a delegaciju Srbije predvodio je predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Đuro Macut.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležen je i u Čikagu, gde je u Staroj srpskoj pravoslavnoj crkvi Vaskrsenja Hristovog na Palmer skveru najpre osveštana zastava Republike Srbije, a zatim svečano podignuta uz intoniranje himne "Bože pravde".
Vlada Srbije je 11. septembra 2020. godine odlučila da se dan proboja Solunskog fronta, 15. septembar, ubuduće obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
Praznik je prvi put svečano proslavljen 2021. godine u Beogradu na Savskom trgu, kod spomenika Stefanu Nemanji.
Kurir.rs/RTS